"OVO SU RANE KOJE DECENIJAMA NEĆE ZACELITI" Eksperti o godišnjici rata u Ukrajini za Kurir: "Ostala je trajna posledica između dva bliska naroda"
Za to vreme, sukob nije promenio samo geopolitičku mapu sveta, već je duboko uticao i na svakodnevni život običnih ljudi - od ekonomije i bezbednosti do osećaja izvesnosti i budućnosti.
Iako je linija fronta trenutno relativno stabilna, cena tog zastoja je ogromna i zastrašujuća. Pitanje koje ostaje jeste da li postoje realne naznake da bi rat uskoro mogao da se okonča - ili je svet već ušao u eru dugotrajnog iscrpljivanja bez jasnog kraja.
Da li ulazimo u završnicu ili u još opasniju fazu rata, za "Puls Srbije", govorili su Robert Čoban - predsednik Kolor pres grupe, Sreten Egerić - pukovnik i Vinko Pandurević - general potpukovnik u penziji.
- Istina je da je Drugi svetski rat ukupno trajao nešto duže, ali onaj njegov ključni deo - od Hitlerovog napada na Sovjetski Savez 1941. do ulaska Crvene armije u Berlin 1945. - trajao je kraće nego što već traje aktuelni rat u Ukrajini. Ono što će, osim fizičkog razaranja infrastrukture i gradova, ostati kao dugoročna posledica jeste duboko zatrovan odnos između dva bliska, mnogi bi rekli bratska naroda - čak ljudi koji dele sličan jezik, istoriju i porodične veze - rekao je Čoban.
Rane koje ostaju i mesta koja ne zaboravljaju
Dodao je da ovakve rane ostaju decenijama.
- Nešto slično doživeli smo i mi na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina - posledice su i danas vidljive. 2019. godine boravio sam u Moldaviji, uključujući i Pridnjestrovlje, nepriznatu republiku između Moldavije i Ukrajine, a potom i u Odesi. Tamo sam video Dom sindikata, mesto tragičnih događaja od 2. maja 2014, kada je u požaru stradalo više desetina proruskih demonstranata. U tom trenutku nije bilo zvaničnog obeležja - samo poneki buket cveća, plišani medvedi i poruke. Mesto teškog zločina delovalo je gotovo zaboravljeno - kaže.
Značenje reči i težina odluka
Egerić je poručio da smo olako pobrkali značenja ključnih pojmova i političke procene, podsećajući da su se već krajem februara 2022. u zvaničnim nastupima mogle naslutiti ozbiljne i neizvesne odluke.
- Pre svega, morali bismo jasnije da razumemo značenje reči koje olako upotrebljavamo. Šta je prijatelj, šta neprijatelj, ko je zlotvor, a ko dušman? Čini se da smo te pojmove pomešali, kao što smo pobrkali i mnoge političke procene. Ako se vratimo na februar 2022. godine, 21. februara su javno izneti ratni ciljevi i priznate samoproglašene republike u Donbasu. U prenosu sednice Saveta bezbednosti Rusije moglo se videti da nisu svi učesnici govorili sa jednakom sigurnošću - objasnio je Egerić.
Između brzih prognoza i duge stvarnosti rata
Nadovezao se da je tadašnji šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin zamuckivao odgovarajući na pitanje da li podržava odluku o daljim koracima, što je mnogima bio signal da predstoji ozbiljna i neizvesna faza.
- Ipak, u Srbiji je malo ko tome posvetio pažnju. Umesto toga, oslanjalo se na procene pojedinih britanskih i nemačkih tabloida koji su tvrdili da će operacija trajati svega nekoliko nedelja. Danas, posle više godina rata, jasno je da ništa nije bilo jednostavno niti kratkotrajno. Planovi su jedno, a realnost na terenu drugo - odgovorio je.
Šira slika posle četiri godine
Pandurević je ocenio da se, nakon četiri godine sukoba, on mora sagledati iz više strateških uglova, uz ozbiljnu analizu ciljeva, rezultata i posledica.
- Ako su prošle četiri godine od početka sukoba, onda je vreme da se on sagleda u širem kontekstu. Malo je tema o kojima je toliko govoreno, pisano i polemisano, a da je pritom tako malo toga suštinski razjašnjeno kao što je slučaj sa rusko-ukrajinskim ratom. Posle četiri godine, sukob bi trebalo analizirati iz najmanje tri ugla: geopolitičkog, geostrateškog i vojnopolitičkog, odnosno vojnostrateškog. U okviru svakog od tih aspekata potrebno je razmotriti deklarisane ciljeve, postavljene zadatke, ostvarene rezultate, ali i pretrpljene gubitke - objasnio je Pandurević.
Spor oko korena krize
Zaključio je da ruska strana kao ključne prelomne tačke vidi događaje iz prethodnih decenija, koje tumači kao postepeno udaljavanje Ukrajine od neutralnosti i približavanje zapadnom bezbednosnom okviru.
- Kada je reč o uzrocima i povodima, ruski zvaničnici - uključujući ambasadora i portparolku Mariju Zaharovu - često kao prelomni trenutak navode Majdan 2014. godine, dok pojedini idu još dalje, do 2004. i tadašnjih najava približavanja Ukrajine NATO-u. Podseća se i na 1994. godinu, kada je Ukrajini garantovana bezbednost u zamenu za odricanje od nuklearnog oružja. Iz ruske perspektive, ti procesi su predstavljali postepeno udaljavanje Ukrajine od neutralne pozicije i njeno svrstavanje uz zapadni bezbednosni okvir, što je u Moskvi tumačeno kao strateška pretnja - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs